Goran Paskaljević nas je napustio prošle godine

Proslavljeni srpski reditelj, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske kinematografije i član čuvene " praške petorke" Goran Paskaljević, napustio nas je prošle godine. Ostavio je za sobom opus od više od 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova koje je snimao po čitavom svetu. Među njima su kultna ostvarenja kao što su filmovi “Poseban tretman”, “Varljivo leto '68”, “Bure baruta”, “Čuvar plaže u zimskom periodu”, “Tango Argentino”.  Na poslednjem danu ovogodišnjeg Filmskom festival u Sopotu,  u subotu 17. jula u 17 časova biće prikazan njegov film Uprkos magli, koji govori o sudbini dece izbeglica.

Razgovarali smo sa njegovim sinom Vladom Paskaljevićem, takođe rediteljem, o njegovom iskustvu u radu sa ocem…

- Koliko nam je poznato, dosta se sarađivali sa Goranom Paskaljevićem na njegovim projektima, pa bismo želeli da čujemo kakva su vaša iskustva u tom radu, nešto više o toj saradnji, da li je postojala na filmu Uprkos magli?

Na filmu "Uprkos magli" nismo sarađivali. Ja sam se odavno bio preselio u Kanadu kad je on poceo da snima taj film.Inače, radio sam na njegovim nekim davnim filmovima poput "Tanga Argentina", kao radni fotograf. Tad sam imao 17 godina i amaterski sam se bavio fotografijom. Kasnije sam mu ukazao na jednu zbirku kineskih pripovedaka koje su imale zanimljive fabule, pa je onda jednu adaptirao, i tako je nastao film "Kad je Hari postao drvo". Na tom filmuj sam radio kao asistent montaže. Posle toga sam mu opet "otkrio" roman Nikole Amanitija "Dolazim po tebe i vodim te sa sobom", nakon cega je od svog italijanskog producenta dobio zeleno svetlo da ga radi. Zajedno smo napisali adaptaciju, i za mene je to bila škola. Međutim, film se nikad nije realizovao, nisu mu se dopali uslovi koje je producent postavljao. Sledeći put je pročitao neke moje pripovetke u rukopisu, koja je bila dosta mračna i odražavala je beznađe, i onda je on hteo da ih adaptiramo zajedno i tako su nastali "Optimisti". Film sa ironičnim nazivom.

- Na čemu trenutno radite?

Trenutno radim na autoetnografskom dokumentarcu o istorijskom revizionizmu. Dokumentarac iz ličnog ugla o tome kako se pod različitim ličnim i političkim okolnostima revidira i menja pogled na istorijske događaje iz prošlosti, sa osvrtom na ličnu generacijsku
traumu, a to je rat i kriza devedesetih.

- Da li biste imali nešto da podelite sa publikom Filmskog
festivala u Sopotu..

Postoji šansa da sa kanadsko-srpskom rediteljkom Sanjom Živković kao producent realizujemo poslednji nerealizovani projekat mog oca, "Mačiji krik".