Razgovor sa Marijom Perović, film GRUDI

Razgovor sa Marijom Perović čiji će film GRUDI biti prikazan danas od 17 časova na programu 49. Filmskog festivala u Sopotu

-Kako ste došli na ideju da ovoj ozbiljnoj temi o bolesti pristupite na ovakav način?

Željela sam da napravim priču o prijateljstvu, a ne o bolesti. Životni ćorskokaci kojima junaci pristupaju tako da mogu da ih prevaziđu. Naši načini života su takvi da se najčešće prepuštamo životu i inreciji. Tri junakinje u ovoj priči donesu odluke-jer svaka žena ima pravo da radi sa svojim životom šta hoće. I iz te zamisili proizilazii pristup temi, jer tema nije bolest. Ona je jedan od zamajaca, a kada se odluke donese u tri čudna izmještena dana koliko traje proslava - sve je moguće. I ustati i odustati. Važno mi je bilo da su odluke voljne, i da ih podržavaju najbliži. Moje životno iskustvo govori da su samo prijateljstva beskopromisna, i kada je tema prijateljtvo medju ženama u godinama koje nisu za odustajanje, a ni za velike promjene - načini su i duhoviti i tužni.Najvažnije mi je bilo da se izađje iz tog polumitksog arheitipskog motiva o ženi žrtvi. Junaci filma su obični, malkice promašeni, ali svako na svoj način neće više da se " žrtvuje ", a sa žrtvom prestajemo kada odlučimo šta sa sobom. Na ovaj ili onaj način. Kao i u životu, mislim da velike odluke donosimo slučajno i uz samoironiju prema sebi.  A takve situacije su lakše podnose uz osmjeh.

-S obzirom na to da ste iz Nikšića rodom, ima li nekih autobiografskih elemenata u vašoj filmskoj priči, postoji li neka vaša lična povezanost sa likovima u filmu?

Godine u kojima su junaci, pozadina, okruženje emotivno, nostalgični prosede prema " izgubljenoj i od društva osedlanoj generaciji "...diskretan tranzitivan milje, čak i scenografski ambijent...mnogo je ličnog u filmu u ovom filmu. Po utiscima koje izaziva izbjeglo se privatno, što mi je posebno drago, jer se publika od SAD pa do Koreje i Turske sa filmom identifikuje

-Koliko vam znači prikazivanje filma u okviru Filmskog festivala u Sopotu i kakva su u tom smislu vaša očekivanja?

Jedno od licemjerja i floskula koje često koristimo je da je važno da se film prihvati. Publika, jer ima i predkoronorani i koronarni život sa ovim filmom komuncira. i u off line i po on line izdanjima. Priču iz filma posredno je zatekla životna situcaija sa karantinima i upućenost na najbliže.I brzina gubitka. Tako da često gubimo, a festivali postoje da  se na njima ponešto i dobije . Igrom slučaja, i zbog drugog profesionalnog angažmana nisam u mogućnosti da prisutvujem festivalu u Sopotu, ali prikazivanje znači i ako se još nešto desi, osim završetka festivalskog ciklusa, dobro jeste. Kolektivna igra glumaca, i njihova usaglašenost i istinitost je vidljiva, baš kao i montažni pristup za koji je Nataša Pantić , montažerka bila nominovana od strane New Mexico Film Critics  Awards kao druga na listi...A zašto je dragocjen svaki festival...I u vašim pitanjima otkrivam novi ugao, i pogled...i divno je da se film gleda sa pažnjom i empatijom. I osmjehom. To uvijek raduje. 

(FOTO: City Magazine)