IZLOŽBA FARENHAJT 451, autorka Marija Ćuća

Film "Farenhajt 451" nastao je prema slavnom delu savremene američke književnosti, istoimenom romanu Reja Bredberija iz 1953. godine. Ova knjiga je pripovest o distopijskoj budućnosti u kojoj su knjige zabranjene u svakoj sferi života, pa je posedovanje, a pre svega čitanje strogo kažnjivo. Iako nastao sredinom 20. veka, "Farenhajt 451" u režiji Fransoa Trifoa prikazuje svet kojim upravljaju nadzorne kamere, robotika i virtuelna realnost. Film predstavlja modernu adaptaciju ovog dela, u skladu sa  senzibilitetom 21. veka.

Novu verziju filma režirao je Ramin Bahrani 2018. godine. Radnja filma se odvija u mračnoj budućnosti, u svetu u kome su knjige i bilo kakvi pisani tekstovi zabranjeni, a individualna misao prektično ne postoji.

Zadatak "palitelja" je da spale sve knjige koje pronađu i da kazne ljude koji ih tajno čitaju. Film prati glavnog junaka, Gaja Montaga, koji je vatrogasac, čiji je posao da raspiruje vatru a ne da je gasi, i koji je jedan od najboljih "palitelja", spaljuje preostale primerke pronađenih knjiga. On postepeno postaje svestan vrednosti knjiga i odlučuje da promeni sopstveni život. To je distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja - a onda shvata svoju grešku. Naziv ove distopijske fikcije potiče od temperature gorenja papira (233 stepena celzijusa). Sam Bredberi kaže da "Farenhajt 451" nije priča o državnoj cenzuri, već pripovest o tome kako je televizija uništila interesovanje za čitanje knjiga. Osim Trifoovog filma i predstave za koju je tekst priredio Rej Bredberi, roman je izašao i u formi radio drame, video igre i grafičkog romana.

Izložba Ana Marija Ćuće u CZK Sopot u okviru 49. Filmskog festivala u Sopotu upravo govori o besmislenosti ovakvih postupaka i njihovim štetnim posledicama. Projekat se bavi ukazivanjem na vrednosti pisane reči, na potrebu za neprekidnim širenjem informacija, na potrebe čitanja, slobodne razmene misli. Izložba ukazuje na neophodnost slobodnog razvoja ideja, postojanja biblioteka, knjiga, filmova.

Ana Marija Ćuća naglašava neophodnost razvoja kulture, mašte i razvoja nezavisne misli i kaže:

“Kada su me prijatelji iz Centra za kulturu Sopot pozvali da napravim umetnički projekat za 49.Sofest,u foajeu bioskopa, znala sam odmah da će mi inspiracija biti film, kao i sam prostor koji je trebalo da oživim i pokrenem. Film Fahrenheit 451, François Truffaut-a iz 1966. godine, oduvek je za mene bio genijalno ostvarenje sa jakim scenariom i predivnom likovnošću. Film u kome se likovna, filmska umetnost i književnost razigrano podudaraju, prepliću, i sagorevaju u jakoj vatri koju poruka filma rasplamsava. Koncept ready-made (l'objet trouvé) u umetnosti se sam nametnuo kao najbolji put da rekreiram atmosferu i estetiku filma.”