•  
    • Razgovor sa delom ekipe filma Proleće na poslednjem jezeru

      SOFEST 2021 / Vesti / Razgovor sa delom ekipe filma Proleće ...
      13. Jul 2021.
      Na filmskom festivalu u Sopotu se prikazuje danas, u utorak, 12. jula u 19 časova

      Istorijska drama Proleće na poslednjem jezeru snimljena je u produkciji Radio televizije Srbije, a film je imao premijeru na FEST-u 2020. godine.. Na filmskom festivalu u Sopotu se prikazuje  danas, u utorak, 12. jula u 19 časova

      Prenosimo vam deo razgovora sa rediteljem i Tihomirom Stanićem. 

      -Veliki je izazov snimati epohu, baviti se ovakvom temom i govoriti o čoveku koji je ovo podneblje obeležio. 

      Filip Čolović: Naravno da je bio jako veliki izazov praviti ovako nešto, s tim što ovaj film pogrešno nazivaju filmom o Andriću, mada je nama dobro za reklamu što ga tako zovu (smeh). Ovo je film koji se bavi jednim specifičnim trenutkom, neposredno nakon bombardovanja Beograda i Jugoslavije 1941. godine, kada su sve naše diplomate bile smeštene u jedan hotel na bodenskom jezeru, a od kojih je najviđeniji bio Ivo Andrić. Priča je, dakle, ukorenjena u istini; oni su u tom hotelu bili smešteni skoro dva meseca. Vule Žurić, scenarista, je to malo dramatizovao, tako da nismo sigurni jesu li sve te okolnosti zaista tako izgledale, ali postoji velika mogućnost da i jesu. S jedne strane, imamo tu dramatičnu situaciju, političku, ali i ličnu - Andrić se u tom trenutku nalazi u svojevrsnom ljubavnom trouglu sa Milicom Babić, ženom koju će kasnije i oženiti. To su sve stvari poznate javnosti, ali mi u filmu nudimo i neke koje nisu, a nadamo se da smo ih sve upakovali u jednu zanimljivu priču i siguran sam da je ona vredna filma. 

      -Gospodine Staniću, ovo nije prvi put da igrate lik Ive Andrića; to je slučaj i sa filmom Lajanje na zvezde. Ponovo se srećete sa našim nobelovcem. 

      Tihomir Stanić: Ja sam se pojavio u filmu Lajanje na zvezde u liku Ive Andrića, ali sam ga igrao i u televizijskom filmu Znakovi, kao i u filmu Žućko; ali za Andrića sam se, sticajem okolnosti, zakačio pre dvadeset godina. Radio sam pet meseci po pet sati i na kraju savladao jednu celinu iz romana Na drini ćuprija, koju sam zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao jedno veče pripovedanja. To izvodim već dvadeset godina i sada sam te rečenice Andrićeve usvojio, radim ih s lakoćom i često u kafani govorim to ljudima bez ikakvog povoda (smeh). Pokušavaju da me zaustave, ali ne mogu. 

      Pronašao sam u Andrićevom telu neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, egzistenciju i od kada sam savladao Na drini ćuprija, 17. aprila 2001. godine, ja više nikada nisam morao da brinem i trpim teror bilo kog pozorišnog reditelja, dikatora, pogrešnog upravnika i slično. Obezbedio sam sebi egzistenciju znajući da uvek mogu u školama to da govorim. Iz velike zahvalnosti prema piscu i delu koje sam čitao još u ranoj mladosti - rodio sam se u školi, jedan hodnik je moju sobu delio od biblioteke, tako da sam kao dete još mnogo čitao - ja sam zavoleo tog čoveka i taj lik mi je jako intrigantan, u raznim fazama. Dobar deo svog profesionalnog i privatnog razmišljanja sam usmerio ka njemu i verujem da me to čini sretnijim, bogatijim i možda jednog dana i pametnijim. Radeći na ovom TV filmu sa Filipom Čolovićem, odmah smo se sporazumeli i ja bih ponekad došao sa nekim predlogom na snimanje, a Filip je to već imao zabeleženo u scenariju. To je bila velika radost. 

      -Produkcija filma nije prošla bez problema. 

      Tihomir Stanić: Mene je jako obradovalo to što se desilo prvog dana snimanja - na hotelu u kom smo snimali, scenografi su okačili nacističke zastave. Neko ih je u toku noći zapalio. To je s jedne strane bio problem za produkciju, trebalo je praviti nove, ali je mene ipak obradovalo - drago mi je što na te fašističke simbole ljudi reaguju spontano i nadam se da u ovoj zemlji ima još uvek snage koja će se boriti protiv fašizma. 

    •