ŽIVOT SA FILMOM ILI ŽIVOT ZA FILM.

U Galeriji Centra za kulturu u Sopotu danas je održan panel sa nazivom Mira Banjac - ŽIVOT SA FILMOM ILI ŽIVOT ZA FILM.

“Mera kvaliteta je mera života u slučaju Mire Banjac, koja je donela dušu u svaku ulogu koju je kreirala bilo u pozorištu ili na filmu” rekao je u uvodnom delu Aleskandar Avramović, umetnički direktor festivala.

 U sastavu Tatjana Nježić, Dr Zoran Maksimović,  Radoslav Zelenović i Milan Nikodijević poveo se razgovor o bogatom stvaralaštvu Mire Banjac.

Po mišljenju Tanje Nježić, koja je i autor zbirke biografskih priča o Miri Banjac, ona u sebi nosi tri elementa, a to su izuzetna karijera, izuzetan čovek i izuzetan život. Govorila je potom o njenim ulogama, najzapaženijim momentima iz karijere, analizirajući glumačka sredstva u njima:

“Nemoguće je sagledati 166 uloga, ali istakla bih samo neke o kojima, kada se govori deluju suvoparno i daleko, ali kada ih ona interpretira, postaju deo nas istog trenutka i nose svoju duboku filozofiju. Navela je ulogu tetke u čuvenoj predstavi Ateljea 212 „Sveti Georgije ubiva aždahu“ po kojoj je kasnije snimljen i film, Savete Govedarević iz serije „Priče iz radionice“ Zdravka Šotre, supruge u „Balkanskom špijunu“, Petrove majka u filmu „Varljivo let 1968, majka u „Sjećaš li se Doli Bel“ kao i zapažene epizodne uloge: Marije u istoimenoj seriji Stipe Delića, njene rane uloge, do skorašnjih filmova gde igra bez teksta i barata onim neizgovorenim.Epizodne uloge kao što su konobarica u filmu „Jagode u grlu“, potom Ljiljana Grbić u filmu „ Majstori, majstori“ pokazuju sofisticiran mehanizam kojim ona unosi duhovitost, a koja zavređuje poseban esej.

 Dr Zoran Maksimović se osvrnuo na to kako je ponosan što je Mira Banjac njemu „poverila“svoju karijeru da je on sažme u formu knjige koju je priredio baveći se fenomenom i magijom glume, što je po njegovom mišljenju veliki izazov. Izabrao je da sa prisutnima podeli delove svoje monografije citirajući reči Mire Banjac: „Sudbina pozorišnog umetnika je istodobno da u sebi sa podjednakim talentom sjedinjujete veštinu i dušu glume.“

Radoslav Zelenović je komentarisao kako je već mnogo rečeno, i takođe rekao da nikada toliko istorije filma i televizije nije video na tako malom prostoru kao što je to trenutno prostor u Galeriji CZK gde je postavljena izložba o Miri Banjac. On se prisetio svog ličnog odnosa sa Mirom, o njenoj energiji koja je držala jugoslovensku kinematografiju, navodeći podatak da je od 1970. do 1979 . godine snimila je 44 (!) igrana filma i  desetine serija, kao i da praktično ne postoji nijedan reditelj sa našeg podneblja koji nije radio sa Mirom Banjac.

Sama umetnica se na kraju razgovora obratila sa rečima:
„Vi ste me toliko zadužili, a ja nemam više vremena da vam se na neki način odužim za sve to. Sada kada zaključujem sve ovo, mislim samo jedno: Da sam bila korisna jugoslovenskoj umetnosti. I to bi bilo dovoljno - da sam bila korisna. Svi ti likovi - to nije izmišljeno, ja sam bila veliki tragač za svojim ženama. Iz mog miljea. Puno sam odigrala žena koje ćute, vrlo sam ponosna na sve naše žene koje sam igrala. U celom mom opisu, vi ste skupljači onoga što sam ja rasipala, i što i dalje rasipam, ali vi to negde skupite i to je dobro.
Na kraju svega toga postoji samo ono što ostane u ljudima, lepe su te nagrade, lepo to sve izgleda, a ono što će ostati o meni - to je ono što će ostati u vama, u ljudima. Samo to. I dok to traje u ljudima, trajaće i neka moja uspomena na nešto što ću ja odraditi za život koji sam ostavila i otišla tamo. Hvala vam što ste našli vreme i pored ove velike svečanosti, vrlo sam ponosnana ovu nagradu. Ona nosi u svom imenu sloboda, to je nešto za čega sam ja mnogo učinila, sebe daorganizujem tako negde slobodarski, u smislu određenom. Sve mi je jako lepo, sve mi je drago,susret sa ljudima ovde i ono što sam zapamtila, to je - da kod vas svi ljudi znaju da je tufestival, a to znači da ovo mesto ima svoju kulturnu klimu. Bila je čast biti vaš gost. Hvala.“